Utisci vodiča
"Bliži se kraj naše druge nedelje. Čini se kao da se vreme ubrzalo i mi, svesni skorog povratka, pokušavamo da umetnemo što više aktivnosti, da stignemo i u akva park, i na omiljene časove fotografije i na vožnju kanuom, a poklončiće treba svima nabaviti …ma toliko je stvari da sam sigurna da bi se skoro svi složili da nam ta treća nedelja definitivno fali! Mina i Umma su tu ideju i sprovele u delo, pa će boravak produžiti, a nama ostalima, ne preostaje ništa drugo nego da uživamo u svakom trenutku dok traje!
U subotu su jedni išli u Legolend – slali su nam fantasične slike. U jednom danu videli su glavne svetske atrakcije, naravno, od Lego kocki! I svi su kupili neke igračke i kocke, nadam se da će se u koferima za njih naći mesta.
Mi, drugi, odvezli smo se do Griniča, gde prolazi nulti meridijan, videli smo čuveni brod “Kati Sark” koji je u svoje vreme bio najbrži i koristio se za trgovinu. Prošetali smo pijacom na čijim se tezgama prodaje hrana iz celog sveta, ali i različite umetničke rukotvorine, poput nakita i slika. Zatim smo se ukrcali na brod i zaplovili Temzom ispod brojnih mostova sa kojih su nam turisti mahali, pored Londonske kule, Vestminsterske opatije i Big Bena. Iskrcali smo se kod najviše panorame svetu – “London Eye” I sačekali red za vožnju. Oko pola sata, dok su se staklene kapsule kretale, uživali smo u pogledu na jednu od svetskih prestonica. Uočili smo crkvu Svetog Pola, Bakingemsku palatu, ali i moderne staklene oblakodere među kojima je najviša “Šard”, delo italijanskog arhitekte.
I to je to, za ovo leto. Ostalo je pakovanje, razmenjivanje suvenira za uspomenu, oproštajni zagrljaji i već tradicionalno, suze na rastanku!
Onima koji to ne dožive teško je objasniti kolika se bliskost među nama razvila i s kolikom patnjom se sada razilazimo. Zato, dajemo obećanja i pravimo planove da se sledećeg leta ponovo na istom mestu okupimo, a dotle ćemo svakako ostati u kontaktu".
Sanja Močnik
St Edmund's College
"Hello, Belgrade! St Edmund’s calling!
Znam da vi uvek željno iščekujete naše izveštaje, ali, kako obično biva, mi smo ovde uplovili u potpuno drugi svet, imamo novu rutinu, nove prijatelje i iako usput na vas pomislimo, ne stižemo da vam se često javljamo.
U sredu smo išli u London i imali smo priliku da osetimo autentičnu englesku atmosferu – kiša nam je, uz neznatne prekide, pljuštala sve vreme. Ali, kao i Englezi, i mi smo, ne mareći mnogo za kišu, krenuli u pešačku turu gradom. Šetali smo obalom Temze i videli najvišu panoramu na svetu – “London Eye”, kao i čuvenu kulu sa s satom – “Big Ben”. Prešli smo preko Vestminsterskog mosta, videli Vestminstersku opatiju, gde se članovi kraljevske porodice vekovima krunišu, venčavaju i sahranjuju. Prošli smo i “Downing Street” i zastali kod broja deset, gde živi britanski premijer. Videli smo i Trafalgar skver i Nacionalnu galeriju, premda nije bilo vremena da pogledamo izložbe. Slikali smo se ispred Bakingemske palate. Kralja Čarlsa, nažalost, nismo sreli, u tom trenutku nije bio u palati jer je zastava ispred bila spuštena.
Prošetali smo i raskošnim parkom “St. James”. Čini mi se da samo Englezima uspeva da im vrtovi u svakom momentu budu prepuni cvetova koji se kao po dogovoru svi u isto vreme otvaraju i hvalisaju celim spektrom boja, od plavičastih i roze nijansi, preko sunčanih žutih i narandžastih do jarko crvenih. Videli smo i jato pelikana i pataka koji su se šepurili na kiši u jezercetu. Ipak, najlepše smo se proveli u “Covent garden”, gde smo imali slobodno vreme i priliku da razgledamo tezge sa suvenirima i različitim rukotvorinama, slušajući zvuke violine koji su dolazili iz natkrivenog dela gde su restorani. Mogli smo i da gledamo nastup stend ap komičara koji je zamejavao okupljene. Svako se nečim počastio i neku sitnicu kupio, pre nego što smo se okupili i prebrojali za povratak u koledž, čemu se svi uvek radujemo ma koliko da nam je izlet bio lep, jer St Edmund’s sada svi doživljavamo kao našu novu kuću".
Znam da vi uvek željno iščekujete naše izveštaje, ali, kako obično biva, mi smo ovde uplovili u potpuno drugi svet, imamo novu rutinu, nove prijatelje i iako usput na vas pomislimo, ne stižemo da vam se često javljamo.
U sredu smo išli u London i imali smo priliku da osetimo autentičnu englesku atmosferu – kiša nam je, uz neznatne prekide, pljuštala sve vreme. Ali, kao i Englezi, i mi smo, ne mareći mnogo za kišu, krenuli u pešačku turu gradom. Šetali smo obalom Temze i videli najvišu panoramu na svetu – “London Eye”, kao i čuvenu kulu sa s satom – “Big Ben”. Prešli smo preko Vestminsterskog mosta, videli Vestminstersku opatiju, gde se članovi kraljevske porodice vekovima krunišu, venčavaju i sahranjuju. Prošli smo i “Downing Street” i zastali kod broja deset, gde živi britanski premijer. Videli smo i Trafalgar skver i Nacionalnu galeriju, premda nije bilo vremena da pogledamo izložbe. Slikali smo se ispred Bakingemske palate. Kralja Čarlsa, nažalost, nismo sreli, u tom trenutku nije bio u palati jer je zastava ispred bila spuštena.
Prošetali smo i raskošnim parkom “St. James”. Čini mi se da samo Englezima uspeva da im vrtovi u svakom momentu budu prepuni cvetova koji se kao po dogovoru svi u isto vreme otvaraju i hvalisaju celim spektrom boja, od plavičastih i roze nijansi, preko sunčanih žutih i narandžastih do jarko crvenih. Videli smo i jato pelikana i pataka koji su se šepurili na kiši u jezercetu. Ipak, najlepše smo se proveli u “Covent garden”, gde smo imali slobodno vreme i priliku da razgledamo tezge sa suvenirima i različitim rukotvorinama, slušajući zvuke violine koji su dolazili iz natkrivenog dela gde su restorani. Mogli smo i da gledamo nastup stend ap komičara koji je zamejavao okupljene. Svako se nečim počastio i neku sitnicu kupio, pre nego što smo se okupili i prebrojali za povratak u koledž, čemu se svi uvek radujemo ma koliko da nam je izlet bio lep, jer St Edmund’s sada svi doživljavamo kao našu novu kuću".
Sanja Močnik
St Edmund's College
"Družina Educoteam-a gladna novih iskustava i znanja već puna dva dana provela je u St Edmund’s koledžu koji je ovih nedelja pravi kosmopolitski centar usred valovitih engleskih žitnih polja i mekanih zelenih travnjaka.
Susreli smo se sa decom i vodičima od dalekog istoka, iz Japana i Kine, pa Rusije preko Ujedinjenih Arapskih Emirata do zemalja čitave Evrope. Počeli smo da sklapamo poznanstva od kojih će neka prerasti u prijateljstva, a neka možda i u ljubavi, neke iskrice su već stidljivo zasijale. Neki od naših već su prepoznati kao talentovani fotografi, mnogi su pohvaljeni za svoj engleski, a neki su uspeli da Engleze, inače nadaleko čuvene po tome što se nikad ne umore od “please” i “thank you” impresioniraju svojim manirima. Bilo je i malo suza, što zbog nesporazuma, što zbog toga što su mame i tate daleko, ali one brzo prođu i, uostalom, pomažu nam da se ovde još više zbližimo i jedni na druge oslonimo.
Za kraj dana smo imali disko, atmosfera s početka malo stegnuta, suzdržana, ali su ubrzo mladi i harizmatični lideri ovdašnjih aktivnosti i popularni ritmovi učinili da jezičke i kulturološke barijere nestanu, te smo se oslobodili, prepustili i kako pesma kaže – “we danced the night away”.
Sutra idemo u pohod na London, nestrpljivi smo i imamo velika očekivanja!"
Sanja Močnik
St Edmund's College
Prepuni smo utisaka nakon dve poslednje ekskurzije.
Poseta Hempton Kortu (Hampton Court) nije bila samo poseta rezidenciji jednog kralja, već i vrlo slikovita predstava života na dvoru u odajama za poslugu, gde su pripremani hrana i najukusniji i najskuplji napici jednog vremena – čokolada, napici od čokolade, kakao za kralja, sve do kraljevskih odaja.
Oko dvora smo uživali u fantastičnim baštama, jezeru, konjima, u najvećoj (ne i nastarijoj) vinovoj lozi na svetu. Deca kažu da je im je bilo jako zanimljivo da vide sve pomenute odaje, a probali su i hranu u restoranu i toplu čokoladu i oduševljeni su.
Nešto sasvim drugačije ponudio nam je Thorpe Park, zabavni park za ljubitelje malo ekstremnije zabave tog tipa, mada je bilo vožnji i ponude za svaki uzrast i adrenalinski nivo. Mi takve vožnje nemamo; deca su rekla da je bilo fantastično i da takve izlete obavezno treba zadržati. Naravno, probali su hranu i ovde i jako su zadovoljni.
Suvenirnica je bila manje važna, jer su mnogi uspeli da dobiju stvarno dobre poklone ubacujući lopte u koš, gađajući metu itd.
I ja sam išla na mnoge vožnje; eto toliko je zabavno.
Nikako na sve; eto za toliko iskusne posetioce je. I prilično je veliki.
Dobri su, odlično se druže, divni su i na nastavi.
Kompletno uživanje.
Suvenirnica je bila manje važna, jer su mnogi uspeli da dobiju stvarno dobre poklone ubacujući lopte u koš, gađajući metu itd.
I ja sam išla na mnoge vožnje; eto toliko je zabavno. Nikako na sve; eto za toliko iskusne posetioce je. I prilično je veliki.
Dobri su, odlično se druže, divni su i na nastavi.
Kompletno uživanje.
Marija Tomić
St Edmund's College
Dragi moji, kao i uvek do sada, u St. Edmund’s-u se odlično provodimo i atmosfera je više nego vesela. Biljana će znati na šta mislim – rekla sam već da su deca oduševljena, jer se organizuju odlične žurke, a toliko je toplo čak i predveče da im je dozvoljeno da se prskaju vodenim pištoljima. Čak i za prskanje su bili sređeni kao da ih čeka neko zaista značajno dešavanje. Viđam ih ushićene kako žure hodnicima. Predivni su. Mogu samo da zamislim koliko im znače takva druženja sa decom iz celog sveta, možda naročito posle pandemije, mada znam da deca na Edmund’s uvek reaguju tako.
Časovi su fantastični. Svi mi govore da su im aktivnosti veoma interesantne i da uživaju. Profesori hvale (naročito) našu decu – kažu da su veoma aktivni i da im je engleski odličan. Upoznala sam dva, tri profesora malo bolje i mogu vam reći da su jako interesantni i privatno (o pravom britanskom engleskom da ne pričam – a nije uvek slučaj).
Zainteresovani smo, disciplinovani smo, uživamo i u ekskurzijama. Zoološki vrt koji smo posetili u Kolčesteru je drugi najbolji u celoj zemlji, tako da je izbor bio odličan, jer je poenta bila posetiti ne bilo kakav zoološki vrt, nego dobar zoološki vrt. Najbolji u zemlji je daleko i mnogo bismo putovali, a ovako je sve bilo kako treba.
Odlazak u Kew Gardens na drugu ekskurziju je takođe bio vrlo zanimljiv. Videli smo 50.000 vrsta biljaka iz celog sveta, u nestvarnom ambijentu. Baštovanstvo je značajan deo engleske kulture i tradicije, a Kew Gardens je mesto koje nam je pokazalo na koji nivo sve to može da se podigne. Deca su u zavisnosti od uzrasta imala manju ili veću slobodu da razgledaju u nekom svom ritmu i oduševljeni su svime što su videli.
Već smo imali jedan šoping posle zoološkog vrta. Na sledeći idemo u sredu, i to u London, gde će deca izmeću ostalog posetiti i Muzej nauke.
Srećni smo i uživamo.
Marija Tomić
St Edmund's College
Danas stvari počinju polako da se sležu, deca ulaze u rutinu, pa mogu da vam prenesem prve utiske. Rekoše mi da ove nedelje ima 77 dece iz Kine, Italije, Saudijske Arabije, Belgije, Francuske, jedna devojčica iz Slovenije, Rusije, a sledeće nedelje dolazi grupa iz Brazila i još nekih zemalja, pa će ih biti preko sto.
Za sada smo smešteni u dve kuće – devojčice, nastavnice, aktiviti liderke, vodičkinja iz Italije i ja u jednoj (gde sam bila i prošle godine), a svi muški na tri minuta hoda od nas u drugoj. Sledeće nedelje će otvoriti još jednu, mešovitu kuću, s tim što će devojčice i dečaci biti u različitim delovima zgrade.
Što se zaposlenih tiče, svi su fini. Kad god im se obratim, trude se da odmah reaguju. Ima poznatih lica od prosle godine – nastavnici svi osim dve, a ima i dosta novih. Prosle godine su nastavnici učestvovali i u popodnevnim aktivnostima, a ove godine njihova obaveza su samo časovi i edukativne ekskurzije sredom.
Aktiviti lideri su uglavnom entuzijastični, kad deca dodju, svi rekviziti su već spremni, instrukcije na tabli.
Kim je, kao i prošle godine, glavna za nastavu. Jutros sam joj rekla kako Iva M. i Nadja misle da im je previše lako na časovima, pa će ona proveriti kako rade i premestiti ih ako treba u višu grupu. Ostali su zadovoljni časovima.
Vreme nam je juče bilo divno – toplo i sunčano, danas već tipično englesko – oblaci s kišom i prilično sveže tako da neće biti aktivnosti na otvorenom.
Ja sam juče bila na radionici pletenja nekih narukvica – bila sam najgora u grupi, gora čak i od dečaka😕. Danas su me te aktiviti liderke zvale da pravimo hvatace snova – rekla sam da cu videti!
Sutra ćemo u Vindzor. Nadam se da će biti bez kiše. Sve u svemu, predstoji uzivancija 😃
Šaljem vam velike poljupce sa beskrajnih žitnih poljana.
Sanja
P.S. Jutros nam bese onaj pozarni alarm.
Sanja Močnik
Lord Wandsworth College
Mada smo na samom početku, kada bismo mogli da očekujemo da postoji poneki problem koji treba rešiti, veoma sam srećna što mogu da vam javim da sve teče neverovatno glatko i uigrano.
Bez preterivanja, komplimenti pljušte i sa jedne i sa druge strane. Deca mi govore da su im grupe odlične, aktivnosti savršene, da je ETOS vema zanimljiv (Aleksa Mugoša mi je čak sam prišao tokom večere da mi kaže da je sve divno i da čak postiže da održava tempo košarkaških treninga). Sa druge stane, profesori ih hvale jer su zainteresovani, aktivni i kreativni na časovima, što mi i sama deca govore.
I vannastavne aktivnosti zvuče interesantno – imali su orijentiring, šetnju do Pakeridža, sve spotske aktivnosti, jogu, fitnes, bioskop, organizovane kvizove u zajedničkoj prostoriji…
Srećem našu decu po hodnicima i čujem ih da govore na engleskom. Neki od njih su zajedno na ETOS-u i već su navikli da se sporazumevaju na taj način. Skoro uvek su sa decom iz drugih zemalja, što svakako najviše doprinosi uspostavljanju takvog duha tako brzo. Ova grupa baš ume da se druži.
Na zidovima zajedničkih prostorija stoje obaveštenja “Zabranjeni mobilni telefoni. Razgovarajte jedni sa drugima”.
Za sada je baš tako – mnogo razgovaraju i bave se sportom napolju.
Mnogo sam ponosna na našu decu u ovakvom okruženju i drago mi je što ovaj kamp ispunjava svoju svrhu u potpunosti.
Toliko od mene za sada. Od ovoga ne može bolje, ali nadam se da ću sledećeg puta da se javim sa sličnim “vestima”.
Marija Tomić
St Edmund’s College
Samo da vas pozdravim. Ovde je danas super vreme-sunčano i toplo. Danas smo bili u Londonu i sada došli pravo na večeru. U Londonu je prava ludnica, prepuno ljudi, ali sve je prošlo ok. Prošetali smo pored Vestminsterske opatije, došli do London eye i Trafalgar skvera, a zatim išli u Nacionalnu galeriju. Na kraju dana-šoping! U Nacionalnoj galeriji nismo imali puno vremena, ali deci svakako dovoljno. Nije bilo praznog hoda i dugog čekanja. Tokom šopinga sreli smo Ivaninu sestru Nevenu (koja je kaže oduševljena Oxford-om), kao i Balšinu sestru! Deca su bila podeljena u manje grupe i sa svakom grupicom je išao po jedan član osoblja ili profesor. Veče nam je slobodno a sutra nas čeka odlazak u zabavni park Go ape. Od ponedeljka se vraćamo nastavi i standardnim aktivnostima.
Sanja Močnik
WSE Lord Wandsworth College
Ćao svima, ovde je skoro pola 10 i jos uvek je dan! Evo mojih prvih utisaka. Ok smo prošli na letu, mada smo putovali 3 sata. Sve sam ih videla danas, deluju mi vrlo raspoloženo, posebno Tamaš. U školi ima ukupno 170 đaka, ubedljivo najviše seniora. Naši su prilično dobro uradili testove i raspoređeni su po grupama. Već su odabrali i aktivnosti, uglavnom kuvanje i history tours.
Drugi dan je protekao bez kiše te se održala Olimpijada u koledžu i to pre ove prave Olimpijade u Riju. Naša deca su čak osvojila 3 medalje: Aleksandar 1 u streličarstvu i Kosta 2 u trkama.
Monika Marinović
St Edmund’s College
Meni se Ana nije odmah obratila za problem sa nastavom, ali cim sam cula za to razgovarale smo i zajedno dosle do zakljucka (doduse ona malo kiselo) da je mnogo bolje da se priprema za predstojecu godinu nego da jase. Sada stvari stoje tako da ce izgleda problem biti u necemu sasvim drugom. Naime, ona mnogo toga na nastavi (najvise pominje matematiku) ne razume i veoma je uznemirena jer je kod kuce uvek bila najbolja u odeljenju. I da nije bila, problem je u tome sto joj je gradivo nepoznato. Zbog toga je zabrinuta kako ce joj proci skolska godina, od septembra nadalje. Razgovarale smo i o tome, rekla sam da ce sigurno imati konsultacije, pomoc drugara sa godine itd. Obavestavacu vas dalje o tome.
Sva deca imaju cimere. Marija je prvog dana bila stavljena u sobu sa Srpkinjom, ali odmah mi se obratila, ja sam prenela kererima i to je reseno u roku od 5 minuta. Sada je sa Litvankom.
Dobre novosti su i to da je Ranko zaboravio jedne veceri mobilni u sobi za internet i da mu ga do sutradan uvece niko nije dirao. Cim je primetio da mu nema telefona, odreagovali smo i nadjen je u roku od sat vremena. Svi smo se uplasili da je telefon ukraden, ali se ispostavilo da ga je dete zaboravilo.
Jos od te situacije svima govorim da svuda i uvek nose novac i telefone sa sobom.
Kereri se i dalje nimalo ne ljute da intervenisem po bilo kom pitanju. Danas sam cak isla na manji izlet sa decom (razlicitih nacionalnosti) i ja sam bila zaduzena da jedan broj dece sprovedem po izlozbenom prostoru i vratim ih na vreme.
Marija Tomić
St Edmund’s College
Upravo sam se vratila sa istorijske sekcije, deca su isla u Ware u muzej. Po zavrsetku su imala kviz o onome sto su culi i moramo da se pohvalimo: Luka Rapaic i Ljubica Tomic su osvojili prva dva mesta po broju poena. Naravno, dobili su i slatkise od Ms Claire.
Boris je izgleda svaciji ljubimac, svi ga znaju po imenu
Monika Marinović
St Edmund’s College
Konacno uhvatih slobodan trenutak da vam pisem.
Stigli smo bez problema i smestili se u sobe onako kako pise u vasoj evidenciji. Sva deca su zadovoljna, lepo su se uklopili, ukljucujuci i najmladju Katarinu koja se odlicno snasla i rekla da joj je danasnji test bio previse lak, kao za prvi razred. Svi fino jedu i na hranu se ne zale.
Posle dorucka sam isla do grada da im kupim kartice i konvertore za struju, sad samo da im aktiviram brojeve. Zapravo, Andjeli sam aktivirala za vreme rucka, a mala Katarina ima kodiran telefon koji ne moze da prima druge kartice tako da ce morati da se sluzi srpskm brojem. Njeni roditelji su mislili da se svaka ekskurzija dodatno placa, pa su joj rekli da ide na dve, ali sam im objasnila da su sve ukljucene u cenu i da svi idu na sve izlete.
Za 15 min. nam pocinje drugi sastanak danas – najavili su da cemo se dogovarati o ekskurziji.
Imam i poverljivu dojavu da ce nam sutra u pet do sedam ujutro biti ona pozarna vezba, tako da cemo svi da se razdrmamo od rane zore.
Sanja Močnik
UIC, St Mary’s
Svi uzivamo ovde! Sve je u redu i, sto je najvaznije, deca su zdrava. Med. sestra je uzela moj broj da me zove u slucaju da neko dodje kod nje. Osim Marka u pocetku, niko nije plakao i imao teskoce da se uklopi. Boris je fenomenalan, uvek je veseo i smeje se.
Seniori, Andrija, Milos i Lazar su mozda i previse veseli! Glasni su i jedini se oni uvek cuju. Nastavnici ih opominju, ali za sada nije nista van granica. Roditelji me ne zovu mnogo, zovu li vas? Nije novost da kisa pada skoro svaki dan, ali deca se dobro oblace pa nema problema.
Kupila sam deci sve sto im treba. Sutra cu opet ici u kupovinu, jer naravno, ima novih zahteva.
Jelena Mićović
St Edmund’s College
Upravo gledam decu koja uzivaju i spremaju se da idu na vrlo kreativno obilazenje grada gde ce im sve biti objasnjeno i gde ce se navici na prelazenje ulice, autobuse pravila itd. Jutros sam bila na njihovom sastanku i tada smo se dogovorili da im ne kupujem adaptere i SIM kartice nego da probaju sami pa ako ne uspeju javice mi se. Receno im je da mi posalju brojeve telefona cim ih dobiju. Za male sam kupila adaptere i dopunila kartice a Andjela je rekla da nece UK broj.
Kao sto znate Luka ce biti prebacen u dvokrevetnu sobu i cimer mu je iz Portugalije. Tako mi je Nina rekla jutros. Ne verujem da cu stici veceras da odem do njih jer su oni na eskurziji u jednom od zamkova – probacu da stignem sutra na dorucak. U suprotnom ostavicu sve za njih u skoli da im daju. Nina je rekla da su svi dobro.
Sto se starijih tice:
Sve sam ih videla i sa svima popricala Dosta roditelja se javilo da vide kako su im deca i obavesteni su o programu i stanju (odlicnom) njihove dece.
Vreme je divno i toplo i sve u svemu mislim da ce nam svima biti fenomenalno. Popricala sam sa decom za eskurzije i aktivnosti i videla sam ih da se upisuju.
Dušica Nikolić
St. Clare’s Oxford
Ispratili smo danas Filipa, Ninu i Andrianu. Sestrama se nije islo kuci, zao im je sto jos jednu nedelju ne ostaju. Mada su se obe prehladile prosle nedelje jer je ovde hladni i vrlo promenljivo. Oni ujutru vide suncano vreme i tanko se obuku, a vec posle par sati pocne da pada kisa i zahladi. Danas je dosta dece odlazilo tako da im je svima bilo prilicno tuzno. Bili smo u Londonu na ekskurziji, London Eye i Convent Garden. Super smo se svi proveli. Sutra sa njima idem ponovo na ekskurziju. U petak sam bila na priredbi u Rye. Organizovali su je ranije jer su i tamo neka deca odlazila danas. Pricacu vam o utiscima sa priredbe kad se budemo videle.
Ljilja Crnogorac
St. Clare’s Oxford
Upravo sam isla do Rye-a da obidjem male, sjajno su se uklopili, popricali smo u letu da bi nastavili da se igraju sa vrsnjacima, Kosta je o.k., ali bi hteo da vidi brata, danas imaju slobodno do 18h u centru , pa cu videti ako je Nikola slobodan da organizujemo da se vide, mada sam ja rekla Nikoli da kada je slobodan moze sa mnom da podje do Rye-a. Dimitrije je isto o.k, ali mu se istrosila baterija, a nije se snasao da pita gde da napuni moblni, pa mu Nina pomaze , a Kristini fali sampon koji su joj oduzeli jos na carini u Bgu, pa cu sada da trknem da joj kupim. Lepo su ih svi prihvatili.
Sinoc isla do Bardwella gde su nasi 18+ na obrocima, vec su najbolji drugovi sa Lukom, Sonja je izrazila zelju da sama ide u London jednog dana nakon casova, sugerisala sam da je bolje da ode sa grupom na ekskurziju u subotu, ali nije nesto raspolozena za tu varijantu. Irena ide u subotu u London sa skolom, a ovi srednji su se mahom prijavili za neki theme park u nedelju , iako imaju Stonhendz u petak i Bat u subotu ( Marija i ja idemo u Bat ) , a za Stonhendz je sada vec sve prebukirano.
Vecina ovih do 17 godina je izrazila zelju da ide u London u subotu samostalno, Toni je rekao da mu se za svaki vid individualnog putovanja dostavi odobrenje roditelja, to sam im i ja ponovila, Stefani je vec zvala majku i cujem da hoce da im vi sastavite to pismo. Ja sam trazila da mi dostave listu ko sve hoce da ide, cisto da znam.
Jakov i Marko mi se cine skroz o.k, juce sam bas popricala sa Jakovom, jedino mi jos nisu doneli pasose i karte da stavim u veliki sef ( oni su po dolasku iste stavili u sef u sobi ), a u toku dana tesko da mogu da ih nadjem , tako da je dogovor bio da mi ih donesu tokom vecere, ali su zaboravili, danas cu opet da svratim, dok Durutovic kaze da mu nista ne smeta da pasos i karta ostanu kod njega u sefu, kako hoce. Cujem da Branko retko govori engleski, ja kad god ih vidim insistiram da pricamo na engleskom da bi se sto brze navikli, ali Branko ne pristaje na to.
Irena ima cimerku iz Juzne Koreje sa kojom kaze jedva progovara zato sto ova jedva zna engleski, a mozda su i drugacijeg mentaliteta pa im treba vremena da se zdruze, ali Irena me je pitala da li bi bilo moguce da predje kod nas u logan House ( zna da je Sonja u dvokrevetnoj sobi u Loganu bez cimerke ) i kaze da bi joj bilo lakse da je kod nas ( tu su i Luka i Sreten ) . ja nisam pristalica menjanja smestaja tako da sam joj rekla da sacekamo da vidimo kako ce se stvari odvijati.
Milica Stojanović
St. Clare’s Oxford
Razgovarala sam sa direktorom IB-a o napretku Ivane i Melanije i on je jako zadovoljan, rekao je da su ih nastavnici pohvalili kako lepo zakljucuju i razmisljaju. Naravno, morace jos da rade na engleskom. Potom sam pitala njih dve kako im je – zadovoljne su skolom, svidja im se ali se plase da li ce moci da prate nastavu. Ivana ide na biologiju i kaze kako nista ne razume – uputila sam ih u biblioteku, rekla da uzmu recnike i da pokusaju da razjasne sve sto su ucile a ako ne budu mogle da mi se slobodno obrate, pomoci cu im.
Adaptera jos nema da se iznajmi – rekla sam deci da ako danas ne stignu, da cu im onda kupiti – to je onda 10 funti, ali vise nece morati da iznajmljuju kada budu dolazili.
Svima sam podelila kartice – i dam ja Luki Kovacevicu – on kaze, profesorka kakvu ste mi ovo karticu kupili – ne radi. Dok ja shvatim sta je bilo – svi oni koji imaju postpaid ugogovor u srbiiji – su kupili telefone sa njima i samim tim su im telefoni zakljucani – tako i ovaj – na Telenor mrezu i ne moze ni jedna druga kartica.
Juce smo proslavili rodjendan, ja sam bila samo 5 min, zato nisam ni mogla da slikam – a i pljustala je kisa, nebo sivo tako da bi slike bilo tuzne. Kupila sam Isidori poklon – knjigu – bas se obradovala, pevali smo joj Happy Bday u trpezariji … Jako lepo…
Trenutno su jos 3 group leader-a ovde (Brazil, Portugal, Argentina).
Ilija je isao juce u onu teretanu sto sam mu preporucila – ali je ona drzavna i mogu samo UK gradjani. Pritom, clanarina se placa na 6 meseci i samo preko racuna. Nasla sam mu jos jednu teretanu sinoc – rekla sam mu da ode danas posle casova – ona je 100 funti, pa ako misli da mu je toliko potrebna neka plati. Ja sam mu rekla da mu je bolje da se bavi ponudjenim sportovima (juce jer recimo bila odbojka) – ima kriket, kosarka, tenis, fudbal, plivanje itd. Pa neka sam odluci.
Juce je bilo St. Clare’s got a talent ali nasi nisu hteli da se prijave (steta) ali je vecina bila voljna da gleda. Kazu da je bilo prelepo :).
Ivona se uclanila u biblioteku, Dragana se sprijateljila sa Argentincima, Jovana i Teodora su nerazdvojne kao i Anja i Jelena; Alba, Nikolina i Mina i tako…
Luka mi je samo rekao da on mozda nece biti u mogucnosti da prati sve casove jer je to izrazito naporno za njega (toliko casova na dan) na sta sam mu ja rekla, da bude li propustio 2-3 casa imaju pravo da ga vrate – jer oni ovde ne zele decu kojoj obrazovanje nije bitno. Nadam se da ce poslusati. 🙂
Bila sam opet juce u Rye-u, imali smo internacionalno vece – uvod, pa sam im malo pomagala.
Ivana Milošević
St. Clare’s Oxford
Stigosmo iz Londona,super je bilo, nikad dovoljno vremena u Oxford Street-u,a samo da se zna da su ya sada decaci kupili vise od devojcica! 🙂 Disney shop je glavna atrakcija. 🙂 Sutra idemo na izlet u Windsor,pa se javljam kad se vratimo. Inace,Marija i Dean vec planiraju da se vrate i sledece godine,koliko cujem.
Irena Aleksić
UIC, St Mary’s